Ako opozicija ne kandiduje Draška za Predsjednika, ja ću.
Dodik nikad iskreniji:
“Ako ga vi nećete, evo ja ću. Ne mogu da gledam talenat kako propada.”
Politička scena u šoku – čovjek kandiduje svog protivnika, opozicija u panici jer im vlast krade kadrove koje još nisu ni iskoristili.
Analitičari zbunjeni: prvi put u istoriji neko vodi kampanju protiv sebe, ali sa tuđim kandidatom.
Narod oduševljen – kažu, konačno izbori gdje možeš glasati za vlast, opoziciju i istog čovjeka u tri kolone.
U međuvremenu, Draško pokušava da shvati da li treba da napiše program ili zahvalnicu.
Građani nakon Dodikove izjave izlaze pred kamere:
“Ja sam mislio da sam pogrešno čuo. Čovjek kandiduje protivnika… pa to ni rođena majka ne radi.”
“Do sad smo imali vlast i opoziciju, sad imamo i ‘rezervnu opoziciju iz vlasti’. Još malo pa će Dodik sam sebi pisati saopštenja i odgovarati.”
“Ja ću glasati za Draška, ali čekam da vidim iz koje stranke izlazi na izbore. Možda bude u sve tri, da ne fulam.”
“Nama ovdje više ne treba Centralna izborna komisija, nego psihijatar da objasni ko je kome šta.”
“Prije si morao pratiti politiku da bi razumio šta se dešava. Sad moraš pratiti Dodika lično, ostali su statisti.”
Jedan stariji gospodin zaključuje:
“Sine, ja sam preživio inflaciju, rat, tranziciju… ali ovo da vlast kandiduje opoziciju – e to nisam.”
