Dodik zabranio da se broje glasovi iz inostranstva: “Ne zanima me njihovo mišljenje. Ili neka se vrate ili prtina.”
Iako je već stigla puna vreća glasova iz dijaspore, odlučeno je da se ne otvaraju.
– Ja sam ih zvao da se vrate, nisu htjeli. Šta njih briga ko će biti predsjednik. Neka oni tamo biraju Makrona i onu njegovu gospođu. Ode tamo, jede Milka čokoladu, šeta po Lidlu, a ovdje bi da se petlja. Aj zdravo, poručio je Dodik.
Građani iz Njemačke ogorčeni.
Jedan radnik iz Minhena kaže:
– Glasao sam na pauzi između dvije smjene. Ruke mi drhtale od šarafima, al’ rekao da i ja nešto odlučim. Kad ono – kažu, ne važi. Pa što glasove skupljate, ko sličice iz Kinda čokoladice?
Druga iz Frankfurta dodaje:
– Mi ovdje radimo po 12 sati, šaljemo pare kući, pola sela živi od nas. A kad dođe glasanje – mi glupi, mi daleki. Pa što vam onda trebaju naše devize, a glasovi ne valjaju?
Treći iz Stuttgarta ljutito poručuje:
– Neka Dodik dođe ovdje jedan dan u halu. Za pet minuta bi pustio sve glasove, još bi nas zvao da mu pomognemo da broji, samo da izađe iz smjene živ.
Kladioničari zbunjeni.
U domaćim kladionicama kažu da nikad nisu imali teži tiket.
– Ne znamo šta da stavimo. Ko vodi? Koga broje? Koga ne broje? Pa ni bingo se ovako ne mijenja u hodu, žali se jedan kladioničar iz Laktaša.
Opozicija tvrdi da je ovo presedan, a CIK, kako nezvanično saznajemo, trenutno traži pravni osnov u članu koji ne postoji.
Na kraju, Dodik rezimira:
– Ko hoće da se pita, nek dođe ovdje da se pati. Ne može iz Njemačke da me komanduje neko što jede perece i pije pivo od tri litra.
