Marš na Ćacilend: Doboj ustao i krenuo po znanje, muziku i dnevnice
Marširali smo iz Doboja do Ćacilenda. Kažu da je to najduži marš u istoriji obrazovanja, ali niko se ne žali — svira muzika, prži roštilj i sve se vodi kao stručno usavršavanje.
„Došli smo da učimo uz dobru muziku. Kad ide pjesma, znanje samo ulazi“, kaže učesnik Rade, dok pokušava da otvori konzervu nožem iz vojske.
Celi Doboj je ovde, a pola Teslića na putu. Svi pevaju, slikaju i šalju selfije rodbini. Hrana je, kažu, vrhunska – gulaš, pasulj i ponekad i parizer za svečane prilike. Dnevnice nisu loše, taman da se uzme pivo i plastična stolica za predavanje.
Mali problem nastaje u logistici. Vode nema, tuševi su simbolični, a WC je „konceptualna instalacija“.
„Kupanje i kakanje su još u fazi dogovora. Ministarstvo radi na tome, ali znate kako je – papiri, tenderi, komisije“, objašnjava organizatorica Nada, gledajući prema šumi koja trenutno služi kao rezervna sanitarna zona.
Iako uslovi nisu idealni, moral je na zavidnom nivou. Učesnici su složni da se za znanje treba pomučiti.
„Nije lako, ali kad znaš da si tu zbog obrazovanja, sve se izdrži. Makar i bez vode“, dodaje studentka Milica dok drži plastični tanjir na kojem piše “Ćacilend 2025 – znanjem protiv gladi“.
Do kraja sedmice očekuje se i dolazak delegacije iz Teslića s prijenosnim bojlerom i dodatnim toalet papirom, što bi moglo označiti novi period prosperiteta u kampu.
Organizatori su optimistični:
„Sve ide po planu. Muzika svira, narod srećan, niko još nije pobjegao. To je već ogroman uspjeh.“
