Večeras deremo Engleze. Lično vodim naše momke s klupe. Dosta je Piksija i Diksija.

Dan uoči meča protiv Engleske, Vučić je sazvao vanredni sastanak stručnog štaba. Na stolu nije bilo ni taktike, ni laptopa, ni projekcija — samo parizer, hljeb i dvije vrste senfa: državni i opozicioni.

„Momci,” rekao je ozbiljno, „Englezi su jaki, ali mi imamo nešto što oni nemaju — ljubav prema sendviču i vjeru u lidera koji zna koliko treba parizera po igraču.”

Tadiću je dao dva zalogaja jer je, kaže, „više čovjek za pas igranje”, dok je Mitroviću isjekao debele kriške, „da ima snage da gura kao u skupštini kad dijelimo budžet.”

Kokeza je stajao sa strane, zapisivao recept, jer „ovo može ući u istoriju sportske ishrane”.

Na Vembliju, Englezi su se zagrijavali s loptom, naši s kiflama. Dok su Englezi pjevali himnu, Vučić je iza njih tiho otvarao kesu i šaptao: „Miris pobjede.”

Kad je sudija svirao početak, Vučić je samo podigao ruku i rekao:
„Momci, ne zaboravite — svaki sendvič koji ste pojeli, pojeli ste za Srbiju!”

Na kraju, bez obzira na rezultat, poruka je bila jasna:
„Englezi imaju fudbal, ali mi imamo sistem. A u sistemu – sendvič uvijek pobjeđuje.”

Podijeli:

Kopiraj Link